Cr­na Go­ra Zbog svo­jih pri­rod­nih lje­po­ta, ali i ne­do­volj­no is­tra­že­nog i tu­ri­stič­ki ne­ek­splo­a­ti­sa­nog vo­do­po­ten­ci­ja­la ima ve­o­ma do­bru osno­vu za naj­kva­li­tet­ni­je ri­bo­lov­ne za­htje­ve svjet­skog fly fis­hing i spin tr­ži­šta i ri­bo­lo­va na mo­ru -„Ga­me fis­hing”.
Me­đu­tim, to pred­stva­lja sa­mo je­dan od pred­u­slo­va da bi se pri­vu­kao gost iz ino­stran­stva i even­tu­al­no od­lu­čio da svo­je da­ne od­mo­ra (i no­vac) is­ko­ri­sti pe­ca­ju­ći i od­ma­ra­ju­ći po­red ne­ke od na­ših ri­je­ka ili je­ze­ra. Na ovu od­lu­ku uti­če mno­go pra­te­ćih či­ni­la­ca po­put ori­gi­nal­no­sti i kva­li­te­ta po­nu­de, ali mo­žda i naj­bit­ni­je u da­na­šnjem svi­je­tu – do­bro usmje­re­nog mar­ke­tin­ga.
Osvr­nu­će­mo se na po­ten­ci­jal rječ­nog ri­bo­lov­nog tu­ri­zma jer je ri­bo­lov na mo­ru ob­u­hva­ćen pri­stup­nim po­gla­vlji­ma sa Evrop­skom uni­jom, gdje će se pre­ci­zno utvr­di­ti mno­ge po­je­di­no­sti, te se iskre­no na­da­mo da će ovaj dio od po­ten­ci­ja­la ko­nač­no pre­sko­či­ti ste­pe­nik i pre­ći u sre­đe­nu i eko­nom­ski uspje­šnu tu­ri­stič­ku oblast.
Ako kon­sta­tu­je­mo da je ri­bo­lov sa pre­fik­som ,,sport­ski” je­dan od naj­ma­sov­ni­jih i naj­po­pu­lar­ni­jih ra­zo­no­da-ho­bi­ja, ali i sport sa naj­vje­ro­vat­ni­je naj­broj­ni­jim član­stvom u svi­je­tu, sa ne­ko­li­ko zna­čaj­nih sa­vre­me­nih atri­bu­ta ko­ji ga ka­rak­te­ri­šu, po­put: hu­ma­nog po­stu­pa­nja sa ulo­vlje­nom ri­bom (u sva­koj pri­li­ci ka­da je to mo­gu­će vra­ća­nje ri­be na­zad u vo­du), za­tim do­ma­ćin­skog od­no­sa pre­ma pri­ro­di (bri­ga i edu­ka­ci­ja o pri­rod­nom okru­že­nju... Ta­ko­đe, ri­bo­lov ima sve od­li­ke sport­ske di­sci­pli­ne: pri­pre­me, tre­nin­zi, odr­ža­va­nje ra­znih tak­mi­če­nja od lo­kal­no-re­gi­o­nal­nog ni­voa pa sve do in­ter­na­ci­o­nal­nih po­put svjet­skih pr­ven­sta­va, do­la­zi­mo do za­ključ­ka da se u sre­đe­ni­jim dru­štve­nim za­jed­ni­ca­ma bo­ga­tih pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma ri­bo­lov raz­vio u po­seb­nu pri­vred­no-tu­ri­stič­ku gra­nu ko­ja mo­že da do­ne­se zna­čaj­ne ma­te­ri­jal­ne bo­ni­te­te dr­ža­vi.
Me­đu­tim, ne­do­sta­tak ade­kvat­nih si­stem­skih za­kon­skih rje­še­nja u obla­sti oko pra­va upra­vlja­nja vo­da­ma i slič­no uči­nio je da una­zad ne­ko­li­ko go­di­na i one naj­po­zna­ti­je i naj­ču­ve­ni­je cr­no­gor­ske vo­de po ri­bljem bo­gat­stvu u ve­ćem di­je­lu svo­jih to­ko­va do­ži­ve pot­pu­nu de­va­sta­ci­ju. S.B.MU­RI­NO


Slovenija za primjer

Kao ko­ri­stan pri­mjer ve­zan za rječ­ni ri­bo­lov­ni tu­ri­zam mo­že­mo sva­ka­ko na­ve­sti Slo­ve­ni­ju ko­ja pri­ho­du­je zna­čaj­nu eko­nom­sku do­bit upra­vo za­hva­lju­ju­ći raz­vi­je­nom ri­bo­lov­nom tu­ri­zmu. To je je­dan od raz­lo­ga da nam naš sa­go­vor­nik pred­sjed­nik ,,Cen­tra za pro­mo­ci­ju i po­spje­ši­va­nje ri­bo­lov­nog tu­ri­zma” iz Lju­blja­ne Sta­ne Omer­zu, po­di­je­li ne­ka is­ku­stva ve­za­na za Slo­ve­ni­ju i njen uspjeh u ovoj obla­sti.
- Slo­ve­ni­ja je bo­ga­ta sal­mo­nid­nim „mu­ši­čar­skim” vo­da­ma, a i mu­ši­čar­ska tra­di­ci­ja je ja­ka pa sa­mim tim i svi­jest o oču­va­nju pri­ro­de i vo­de. Na­rav­no da je mu­ši­ča­re­nje di­van na­čin za pro­vo­đe­nje slo­bod­nog vre­me­na, ali je ujed­no i ve­li­ki bi­znis. U ri­bo­lov­nom tu­ri­zmu sva­ke go­di­ne se okre­ne ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura. Na­še naj­po­zna­ti­je i naj­po­sje­će­ni­je ri­je­ke su So­ča, Sa­vi­nja, Idrij­ca, Uni­ca, Ku­pa, Kr­ka... Ci­je­ne dnev­nih do­zvo­la je od 20 eura pa i pre­ko 100. Na vo­da­ma vla­da red, a kri­vo­lo­vom se sma­tra čak i ka­da ne­ko ne sti­sne kon­tra­ku­ku na udi­ci. Pre­vla­da­va sport­ski ri­bo­lov sa re­ži­mom „uhva­ti i pu­sti” - ka­zao je Omer­zu. On je za­klju­čio da su za ri­bo­lov­ni tu­ri­zam neo­p­hod­ne li­je­pe i zdra­ve ri­be u vo­di, do­bri vo­di­či, pro­mo­ci­ja, efek­tiv­na ri­bo­ču­var­ska slu­žba...